Mačke govore veoma tiho. Problem nastaje tek kada ih dugo ne slušamo.

Da, radim i sa mačkama. I upravo zato znam da iza svakog njihovog ponašanja postoji razlog.

by Dr Dunja Kovač, DVM, CCA

Ako ste pomislili da se veterinarski bihejvioristi bave isključivo psima – niste jedini.
To je verovatno jedno od najčešćih pitanja koje dobijam.
„Da li radite i sa mačkama?“

Moj odgovor je uvek isti.
Da. I to sa velikim zadovoljstvom.

Možda će vas iznenaditi činjenica da se značajan deo mog rada odnosi upravo na mačke i njihove bihejvioralne probleme. Tokom godina radila sam sa velikim brojem mačaka koje su imale poteškoće u ponašanju, a svaki novi slučaj još jednom potvrdi koliko su mačke složena, inteligentna i emocionalno bogata bića.

Nažalost, upravo zato što svoje emocije pokazuju mnogo suptilnije od pasa, njihovi problemi često ostanu neprepoznati ili pogrešno protumačeni.

Mačka nikada ne pravi problem „iz inata“

Tokom svog rada najčešće se susrećem sa problemima kao što su:

• uriniranje i markiranje po stanu,
• agresija između mačaka koje su nekada živele u savršenom skladu,
• preusmerena (redirected) agresija,
• konflikti nakon dolaska nove mačke ili psa u domaćinstvo,
• strah i anksioznost,
• problemi nakon veterinarskih intervencija ili hospitalizacije,
• kompulsivna ponašanja,
• preterano mjaukanje,
• problemi u odnosu čoveka i mačke.

Vlasnici često dolaze uvereni da njihova mačka radi nešto „iz inata“, da je postala „ljubomorna“, „zločesta“ ili „dominantna“.
A istina je gotovo uvek mnogo drugačija.
Mačka ne pokušava da vam zagorča život.
Ona pokušava da se izbori sa situacijom koju doživljava kao stresnu, nesigurnu ili neprijatnu — na jedini način koji u tom trenutku zna.
Kada promenimo način na koji posmatramo problem, menjamo i način na koji ga rešavamo.

Zašto mačke ne dovodim u ordinaciju?

Ovo je pitanje koje takođe često dobijam.
Za razliku od većine drugih veterinarskih pregleda, bihejvioralne konsultacije sa mačkama obavljam isključivo onlajn.
Razlog je vrlo jednostavan.
Sve ono što je meni važno da vidim dešava se u domu u kojem mačka živi.
Način na koji koristi prostor.
Kako komunicira sa drugim mačkama ili psima.
Kako prilazi posudi sa hranom.
Kako reaguje na ukućane.
Kako izgleda njena svakodnevna rutina.
Kako se ponaša u situacijama koje predstavljaju problem.

Onog trenutka kada mačku stavimo u transporter, odvedemo automobilom i unesemo u nepoznatu ordinaciju, mi više ne posmatramo njeno svakodnevno ponašanje. Posmatramo njenu reakciju na izrazito stresnu i potpuno veštačku situaciju.

Zato od vlasnika tražim detaljne upitnike, video materijale i fotografije prostora u kojem mačka živi. Upravo u poznatom okruženju mogu da vidim ono što je za postavljanje dijagnoze zaista važno.

Drugim rečima — moja „ordinacija“ za mačke je njihov dom u kojem žive.

Svaka mačka ima svoju priču

Ne postoje dve iste mačke.
Zbog toga ne postoje ni dva ista programa rada.
Svaka konsultacija u Pet Institutu počinje detaljnim upoznavanjem ne samo mačke, već čitavog domaćinstva.
Analiziram medicinsku istoriju, razvoj problema, odnose između svih životinja u porodici, organizaciju prostora, raspored resursa, svakodnevnu rutinu, ishranu, način igre, kao i video materijal koji mi vlasnici šalju.
Veoma često upravo jedna mala promena u prostoru ili rutini objasni problem koji traje mesecima.

Program nije spisak saveta

Nakon kliničke procene izrađujem individualni program bihejvioralne modifikacije.
Program obuhvata organizaciju prostora, raspored resursa, promene dnevne rutine, mentalnu stimulaciju, aktivno hranjenje, plan upoznavanja između životinja kada je to potrebno, rad na emocionalnoj regulaciji, smernice za sve članove porodice, kao i farmakoterapiju ili suplemente kada za to postoje jasne medicinske indikacije.

Ne postoje gotova rešenja.
Ne postoje univerzalni saveti.
Postoji samo program napravljen za baš tu mačku i baš tu porodicu.

Bihejvioralna terapija je proces

Promena ponašanja ne događa se preko noći.
Zato moj posao ne završava slanjem programa.
Kroz kontrolne konsultacije, video snimke i izveštaje vlasnika pratimo napredak i, kada je potrebno, prilagođavamo plan rada.
Moj cilj nije samo da problem nestane.
Moj cilj je da mačka ponovo živi mirnije, sigurnije i kvalitetnije.

Zašto baš mačke?

Ovo pitanje ima i vrlo ličan odgovor.
Mnogo pre nego što sam postala veterinar i veterinarski bihejviorista, bila sam zaljubljenik u mačke.
Moj mačak Cicmic bio je član moje porodice punih sedamnaest godina.
Uz njega sam naučila koliko su mačke nežna, inteligentna, osećajna i neverovatno kompleksna bića. Naučila sam da često mnogo više govore pogledom, položajem tela ili izborom mesta na kojem će leći nego glasom.
Verujem da je upravo Cicmic u velikoj meri oblikovao način na koji danas posmatram mačke — sa mnogo poštovanja, strpljenja i iskrene želje da razumem ono što svojim ponašanjem pokušavaju da nam kažu.

Na kraju…

Jedna od najvažnijih stvari koju želim da svaki vlasnik zapamti jeste sledeća:

Problem u ponašanju nije dokaz da imate „problematičnu mačku“.

Naprotiv.
To je način na koji vam vaša mačka pokušava reći da nešto u njenom svetu nije u redu.
Moj posao nije da promenim karakter vaše mačke.

Moj posao je da razumem njene emocije, pronađem uzrok problema i zajedno sa vama stvorim uslove u kojima će ponovo moći da bude ono što svaka mačka zaslužuje da bude — mirna, sigurna i zadovoljna.