…O Najlepšoj Rasi – Bernski Planinski Pas –

• Specifičnosti ishrane Bernskih pasa

Bernski Planinski pas je poreklom iz regiona Bern-a u Švajcarskim Alpima. Prvobitno je bio korišćen kao čuvar stoke na pašnjacima, i kao radni pas za vuču drvenih kolica, za prenos namirnica. Kako je region Bern poznat po visokom sadržaju minerala u zemljištu, kao i po izuzetnom kvalitetu vode, ova rasa je razvila jedinstvenu potrebu za dobrim balansom minerala u svojoj ishrani, i to – Selenom, Gvožđem i Cinkom.
Temperature tokom cele godine u ovom regionu su uglavnom “zimske”, pa je ovaj pas prirodno opskrbljen sa većim procentom masnog tkiva nego psi koji potiču iz toplijih predela. Ovaj podatak nam govori da mesna ishrana sa većim procentom masnoće je pogodnija za ove pse, i to uključuje – kozetinu, ovčetinu, svinjetinu i masniju piletinu. Od povrća najviše imaju potrebu za – španaćem, kupusom, keljom, brokoli, artičokama i celerom. Ove namirnice su bogate gvožđem (španać) i cinkom (kelj, brokoli….), i većini pasa se ne preporučuje u ishrani zbog nadimanja, ali za bernskog psa su izuzetno pogodne jer mu zadovoljavaju potrebe za ovim mineralima. Mahunarke, međutim, kao što je grašak i pasulj, su nešto što ni ovim psima ne odgovara, kao ni većini.
Mešavina živinskog mesa, jagnjetine i pšeničnih mekinja je najpreporučljivija u ishrani ove rase, naravno u kombinaciji sa povrćem.

Obavezno izbegavati kukuruz šećerac, soju, ribu (morsku), govedinu i konjetinu, kao i njihove nus proizvode. Kukuruz šećerać je generalno nepovoljna namirnica za većinu pasa, zajedno sa mahunarkama, jer nadima želudac i u velikoj meri otežava varenje.
Što se tiče govedine i konjskog mesa, za bernske je ovo meso beskorisno jer im ne pruža hranljivost koja je njima potrebna (kao ovčetina i jagnjetina – čista životinjska mast) pa samim tim dolazi do taloženja ovih namirnica na zidove creva, što u kasnijim godinama može da rezultira zatvorom ili kancerom debelog creva.
Riba, takođe nije jako štetna namirnica, ali je njima beskorisna, jer oni su psi koji nemaju “masnu” podlaku, kao što imaju vodeni psi ( njufaundlend, labrador, portugalski vodeni pas…), a riba je upravo bogata Omega 3 masnim kiselinama koje stvaraju tu “vlažno” masnu podlogu, koja kod bernskih može da izazove vlažne ekceme.

• Nasledne bolesti Bernskih

Bernski su divni psi, umiljati, neverovatno strpljivi, blentavi, ali i jako bolešljivi nažalost, i spadaju u pse sa najkraćim životnim vekom, sa prosekom oko 8 god, zajedno sa Bokserom, Irski vučji hrt, Nemačka doga i druge „velike rase“.
Sa stanovišta moje veterinarske struke, a i kao vlasnika Bernskog psa, želim da nabrojim par naslednih degenerativnih oboljenja kojima su ovi psi skloni:
1. Dermatološki problemi (problemi sa kožom):
– Alopecija – opadanje dlake u pečatima
– Vlažni ekcemi – autoimuno oboljenje, zapaljenje kože sa opadanjem dlake u pečatima
– Sezonska nazalna hipopigmentacija, poznatija kao „snežni nos“- uglavnom se javlja zimi, koža na nosu „pobeli“
2. Muskuloskeletni problemi:
– Displazija jakta (osteohodroza)- karakteristično za ovu rasu ; odumiranje hrskavice sa unutrašnje strane noge.
– Poliartritis/meningitis- idiopatsko obolenje nepoznate etiologije (nastanka), pogađa ovu rasu u mnogo težem obliku – jaki bolovi, nemogućnost stajanja, neregulisani pokreti glavom.
– Ramena osteohondroza – „šepanje na prednju nogu“ , češće se javlja kod mužjaka nego kod ženki, i to u uzrastu od 7 meseci.
– Displazija kuka – karakteristično za sve velike i teže rase, pojavljuje se sa godinama ,bolovi pri ustajanju posle dužeg ležanja, nemogućnost skakanja i sve teže kretnje ;kod ove rase oboljenje je zastupljeno oko 25%.

3. Neoplastična obolenja (Tumori):
– Kutani hemangiosarkom – agresivni, maligni oblik raka mekog tkiva, karakterističan za ovu rasu, u proširenom obliku zahvata slezinu i srce.
– Maligna histiocitoza – bujanje tkiva ; nasledno oboljenje(proveriti uvek porodičnu liniju) ; češće kod mužjaka
4. Neurološki problemi:
– Hipomijelacija centralnog nervnog sistema – „drhtavica“, „zečje poskakivanje“ ; nasledno ( proveriti porodičnu liniju) ; znaci su vidljivi kod kučića od 2-6 nedelja.
– Meningitis i poliarteritis – zapaljenje moždanih ovojnica i krvnih sudova -jaki bolovi u vratu i glavi , u poslednje vreme se uočava pojava, i to kod pasa mlađih od 1 god.
5. Okularni problemi (Oči):
– Entropija – uvrtanje donjeg očnog kapka ka unutra, rezultira infekcijom i slepilom; karakteristično za ovu rasu
– Katarakta – nasledno ; psi stariji od 1 god mogu da obole.
– Progresivna retinalna atrofija – slepilo ; retko se javlja.

6. Urinarni problemi i problemi sa bubrezima:
– Membranoproliferativni glomerulonefritis- otkazivanje bubrega ; javlja se kod pasa starosti 2-5 god ; smatra se da je jedan od glavnih uzročnika bakterija Borellia Burgdorferi ( izazivač Lajmske bolesti i eplepsije – moj pethodni bernski Aga je imao epilepsiju)

Bernski psi inače ne važe za nešto „zdrave“ rase, imaju mnogobrojne probleme, zato je jako važan pravilan uzgoj i porodično stablo!

• Zanimljive činjenice o Bernskim

Da li ste znali da:
– Bernski pastirski psi su „najdetinjastija“ rasa. Ovi psi jako kasno dostižu punu polnu i mentalnu zrelost. Većina pasa je oko 1 godine već „odrasla“, dok su Bernski psi bukvalno „bebe“ skoro do svoje 3 god. Jako kasno sazrevaju, i zbog toga su toliko osećajni i lako ih je „povrediti“. S toga, njihovo detinjastvo ponašanje u većini situacija po meni ima sve više smisla:)

– Bernski psi pate od sindroma „pande“ – što znači da se jako teško pare. Ova rasa je već jako dugo na ivici nestanka, ima ih jako malo, i skoro svi su u nekoj vrsti bliskog srodstva. Razlog za ovaj problem je još nepoznat, ali neki genetičari smatraju da je to samo prirodna selekcija koja ih prirodnim putem uništava jer su jako bolešljiva rasa. A naravno ovaj problem ima i veze sa tim njihovim kasnim sazrevanjem, pa neretko budu totalno nezainteresovani za parenje dugi niz godina. Moj prethodni

bernski pas Agaton- je sa svojom potencijalnom mladom koju smo mu bili doveli, proveo par dana isključivo spavajući i jedući:)

– Po jednom opsežnom istraživanju pre 2 godine koje je sprovela Američka Asoijacija veterinara bihejviorista – gde je meren nivo učestalosti ujeda pasa po rasi, kao i učestalost ujeda prema drugim životinjama i učestalost ujeda prema ljudima, svaka rasa se našla na tabeli, bilo po negativnoj stopi
( velik br ujeda) ili po pozitivnoj ( mali ili nikakav br ujeda), samo Bernski pastirski psi nisu imali nikakve rezultate- nisu im se nikakva merenja mogla uraditi jer bukvalno ta rasa je proglašena „nesposobnom“ da bilo šta ili koga ujede. Ja lepo kažem da je kutija mačića opasnija od mog Bakija:)

– Bernski psi su u Starom Rimskom carstvu bili korišćeni u borbama! Rimski vojnici su ove pse slali u napad sa ogrlicom punom bodlji! Bili su isključivo „službeni“ psi i psi čuvari. Mog Bakija napadne krpeni zec, tako da mi je ova činjenica sama po sebi neverovatna:)

– Po još jednom istraživanju, naravno opet u Americi, Bernski psi su proglašeni za najstrpljivije i najtolerantnije pse, najidealnije za decu. Nema deteta, što našeg, što komšijskog koje nije visilo i sa Age, a i sa Bakija:)

A kada me neko pita da li bi mu pomoglo da ima Bernskog psa da mu čuva kuću od lopova? Ja mu uvek odgovorim da će taj Bernski jedino pomoći lopovu da iznese sve stvari iz kuće, jer je on uvek sretan kada je nekom od koristi, i voli da bude vrlo uslužan.

A ako me neko pita da opišem Bernske pse, ja uvek ispričam jedan događaj – Pre nekoliko godina, dok sam još imala Agu, bili smo na izložbi ovde u NS, naravno Bernskih je bilo opet najmanje, svega šest. I sad oko njihovog ringa, naravno gužva, što od mnogobrojnih rasa i pasa, što od vlasnika i radoznalih penzionera, svi psi laju, skaču, šetaju se , igraju, samo njih šestoro mudraca Bernskih, leži, svako za svoj groš, u miru i tišini posmatrajući „ludake“ oko njih:)