Pas je pas!

Evo problema!

Neki sebe nazivaju – odgovornim vlasnicima , drugi – vođama čopora. Kako god se mi zvali, da li znamo šta to sve u stvari znači?

Šta znači termin – „vođa čopora“? Postoje dva objašnjenja:

– prvi: biti blagonakloni lider, koji uči svog psa pravilima koje treba da poštuje ( što je u stvari trening) i koji pruža potporu i usmeravanje svom psu. Mi učimo svoje pse da se lepo ponašaju, da znaju šta smeju a šta ne smeju da rade u kući / stanu. Ako se to uklapa u definicuju „vođe“, u redu, ali to nije ništa što ne bi svaki odgovoran i osećajan vlasnik inače uradio zar ne?

– drugi : kada vlasnik veruje da je njegov pas deo „čopora“, i vlasnik mora da glumi ulogu „alfe“ kako bio osigurao da mu pas ne preuzme „status“, tj primat u domaćinstvu. To znači da je potrebno uvesti „pravila čopora“ kako bi se osiguralo vođstvo vlasnika, a kako čovek nije pas ili vuk, već je homo sapiens, uloga „alfe“ mu nije prirodna i samim tim pravila koji on tada uspostavlja su vrlo nedosledna i nejasna. Ovakvo naše ponašanje dovodi do konfuzije i stresa kod psa. Da li je to cilj koji želimo da postignemo?

Istraživanja koja su sprovedena unazad nekoliko godina, potpuno su raskrinkala mit o tome da su naši psi deo čopora sa ljudima, gde konstantno pokušavaju da uspostave viši rang. Samo zato što je pas potekao od vuka, ne znači da trebamo da ga tretiramo kao da jeste vuk. Zahvaljujući naučnim saznanjma i otkrićima, više ne verujemo da je zemlja ravna ploča, pa zašto onda još uvek verujemo u teorije vaspitanja “dominacijom” i silom?

Nauka o ponašanju životinja – bihejvioristika, je jednako čvrsta nauka kao i biologija, fizika i hemija, i zakoni o ponašanju su postojani i dokazani kao i zakoni u fizici. Neil deGrasse Tyson, američki astrofizičar i akademik, je rekao – “Dobra stvar kod nauke je da je ona stvarna, verovali vi u nju ili ne.”

Međutim, scenario „vođe čopora“ nastavlja još uvek da bude glavna tema debate između dresera pasa i bihejviorista, onih koji su uznapredovali zajedno sa naukom i počeli da koriste pozitivne metode dresure, i onih koji nisu. Nažalost, televizija nije ni malo pomogla da se ovakve savremene metode promovišu široj javnosti, tj ciljnoj grupi – vlasnicima . Umesto toga, i dalje imamo jedan te i isti scenario o „vođama“ i „čoporima“. Na kraju krajeva, ako je nešto na televiziji, to onda mora da je istina zar ne?

Ovakav način razmišljanja, najviše šteti psima, verovali ili ne. Veliki broj vlasnika i dan danas koristi grube metode „vođe čopora“ uz upotrebu davilica, električnih ogrlica, „alfa“ uloga, tehnika „preplavljivanja“ i td…uz ubeđenje da koriste moderne tehnike dresure. Ali ovakve metode su prisutne od davnih dana, i pre popularističke ideje o „šaptačima psima“, i tada su već bile ocenjene kao veoma štetne i neprijatne za pse.

Ako već odlučimo da glumimo ulogu „alfe“ sa našim psom, kako bi ga „potčinili“, čak i to onda radimo vrlo pogrešno . Ovakva praksa rada sa psima nije nova – 1970 god „Monks of Skete“ su objavili knjigu o grubim metodama dominacije kao vid dresure pasa. Nažalost, sa pojavom velikog broja „šaptača pasa“ ove metode su ponovo postale popularne, ali u totalnoj zabludi šta one zapravo znače, stavljajući tako i psa i vlasnika u vrlo realnu opasnost.

Da bismo mogli da shvatimo zašto „alfa“ metode nisu primenljive kod pasa i vlasnika, prvo moramo znati šta znači termin – Dominantnost – To je odnos dveju jedinki ( a ne karakterna osobina ) gde se silom, agresijom i potčinjavanjem pokušava uspostaviti prvenstvo korišćenja bitnih resursa – hrana, ženke (parenje), teritorija i td….; Čovek i pas su dve različite vrste, ono što je bitno čoveku, nije psu, i u takvom odnosu nikada ne može postojati dominacija. Niti pas želi da preuzme primat nad našim bankovnim računom, niti mi želimo da zauzmemo pseću kućicu u dvorištu.

Šta uloga „alfe“ podrazumeva? Prvenstveno, prevrtanje psa na bok ili leđa- gde jednom rukom pritiskamo njegov grudni koš na pod, a drugom okrećemo njegovu glavu dalje od nas, kako ne bi mogao da uspostavi kontakt očima. Ovo nije nikako način na koji se pas „potčinjava“. U stvari, mi ovde otvoreno pozivamo „na borbu“. Ako neki pas želi da se stavi u potčinjen položaj prema drugom psu ili vlasniku, on to uradi svojevoljno, a nikako nije fizički primoran da to uradi. Kada se dva psa potuku, jedan pas može da baci drugog psa na zemlju sa namerom da mu nanese ozbiljne povrede, ali taj pas koji je na zemlji, nije tu zato što se potčinio, već zato što se bori. Ako pas pokaže potčinjavanje, on to uradi kako bi izbegao konflikt. To je prirodno instinktivno ponašanje, koje ne zahteva nikakvu fizičku manipulaciju od strane drugog psa ili pak vlasnika. Ali ako je pas uz upotrebu sile primoran da to uradi i bude sputan, onda će on biti primoran da se iz tog položaja oslobodi na sebi svojstven način – ili će se pobuniti i pokušati da ugrize vlasnika ili će nevoljno prihvatiti nastalo stanje, ali on se tako nije „potčinio“. „Alfa“ uloge ne oslikavaju prirodno ponašanje psa, jer ako vlasnik uz upotrebu sile pritisne psa na pod, on ne pokazuje svoju dominaciju, jer pas ne pokazuje svoju potčinjenost. Vlasnici jedino tako izazivaju sukob. Ovakve „alfa“ uloge nisu način na koji psi, pa ni vukovi, komuniciraju jedni sa drugima.

Naravno, pretpostavka da smo mi „vođe čopora“ podrazumeva da postoji neki čopor koji mi na prvom mestu trebamo da vodimo. Međutim, tu postoji zabuna na šta tačno mislimo kada kažemo „čopor“. Da li znamo ?

Ne postoji ništa u mozgu psa što mu automatski govori da on treba da bude član čopora. Čoporativno ponašanje se razvija u najranijim periodima socijalizacije šteneta. Kakvo će se ponašanje nakon toga razvijati zavisi od mnoštvo spoljašnjih faktora, najpre iskustava koje pas gradi u odnosima sa drugim psima, ljudima, kao i uticaja spoljašnje sredine u kojoj je pas odgajan.

Konkretno, većina nas koristi termin „čopor“ kako bi opisali grupu pasa. Međutim, tu ne postoji hijerarhija i nema „alfe“. U domaćinstvima gde imamo više pasa, ako i postoji neka vrsta hijerarhije, ona je promenljiva. Jedan pas je dominantan u odnosu na drugog kada je u pitanju hrana, dok je drugi pas dominantan u odnosu na prvog kada je u pitanju mesto za spavanje. Istraživači koji proučavaju divlje pse, opisuju ih kao „grupu“, a ne kao „čopor“ . (Group of dogs ; Pack of wolves) . Psi često napuštaju grupe, odlaze i dolaze, pare se međusobno po principu „svako sa svakim“, kuje same odgajaju štence bez pomoći grupe, ne postoji nikakva stabilnost niti jedinstvo u grupi pasa. Ovakav model nema nikakve sličnosti sa ponašanjem vukova i njihovim čoporima. Ako divlji psi ne formiraju čopore kao što to rade vukovi, zašto onda mislimo da bi to radili naši pripitomljeni psi – kućni ljubimci? Naši psi, kućni ljubimci, formiraju „društvene zajednice“ , kako sa drugim psima, tako i sa ljudima.

Isto tako , „pravila čopora“ nisu svojstvena ponašanju pasa, ali mi ih i dalje namećemo našem psu kako bismo mu stavili do znanja da smo mi „vođa čopora“. Ako ne postoji struktura „čopora“ na prvom mestu, kako onda može da postoji „vođa čopora“ ?

Dakle, „pravila čopora“ se zasnivaju na pretpostavci da se tako vukovi ponašaju, ali ona u stvarnosti ne znače ništa ni vukovima, a kamoli psima, kao ni same tehnike primene tih pravila, koje u stvari imaju pogrešno značenje za način na koji psi između sebe komuniciraju.

Da bismo uopšte mogli da razumemo zašto je ovakva primena pravila pogrešna za pse, moramo na prvom mestu da znamo bar nešto o ponašanju vukova. Samo tako možemo da uočimo jasnu razliku koliko je ponašanje pasa drugačije.

Uprkos rasprostranjenom mišljenju među vlasnicima, alfa vuk ne ispoljava „dominantno ponašanje“ kako bi vodio svoj čopor (sem kada je u pitanju sezona parenja). Umesto toga, on njih vodi u dobroćudnom maniru.

Primarna uloga alfa mužjaka i ženke jeste da obezbede jako potomstvo, i oni se nazivaju “roditeljski par” . Ženka se nikada neće pariti ni sa jednim drugim mužjakom , osim alfe, što kod pasa nije slučaj. Čopor vukova se sastoji od članova jedne porodice ( društvena zajednica pasa se ne sastoji od članova porodice) – oni su društveni, i svi sarađuju u lovu, odgajanju mladunaca i čuvanju svoje teritorije . Veličina čopora se određuje na osnovu broja vukova koji mogu da se povežu, i zajedno da formiraju jednu celinu . „Alfa“ ne jede uvek prvi, iako se to vlasnicima stalno govori da rade jer eto, to rade vukovi. U stvari, „alfa“ mužjak u većini slučajeva čak i ne bude tu kada ostali vukovi ulove plen, i apsurdno je onda pretpostaviti da će ostali vukovi mirno sedeti pored lovine, i čekati da se „alfa“ pojavi kako bi prvi uzeo zalogaj.

Iz svega ovoga, nije teško zaključiti da se scenario „čopora vukova“ u velikoj meri kosi sa teorijama koje uporno zagovaraju razni „šaptači pasa“. Upotreba ovakvih metoda – „alfa“ uloga, „pravila čopora“ i dr…, pored toga što mogu da budu veoma opasne po vlasnika i psa, mogu samo da potisnu neželjeno ponašanje, ali ga nikada neće promeniti. Ne postoji univerzalna metoda za modifikaciju svih mogućih oblika neželjenog ponašanja, kao što se zagovara u teoriji “dominacije” i “čopora”, gde se smatra da se svaki problem rešava “potčinjavanjem” bez ikakvog pravog uvida u uzrok . Ako ne znamo šta uzrokuje neki problem, kako onda možemo da ga rešimo? Ne možemo! Možemo samo da ga “maskiramo” i da čekamo da se opet pojavi, u dvostruko većem intenzitetu .

Svaki problem u ponašanju mora da se posmatra zasebno, kako bi se ustanovio adekvatan plan terapije i modifikacije ponašanja, zasnovan na individualnim procenama psihofizičkog stanja pacijenta.

Da bismo znali zašto su „pravila čopora“ kontradiktorna sa ponašanjem pasa, moramo znati kako psi razmišljaju, kako uče, kako osećaju….moramo gledati svet „psećim očima“. A kako oni vide nas i naše ponašanje? Njima nije bitno da li jedu pre ili posle nas, nije im bitno da li izlaze kroz vrata prvi ili da li mi prvi iniciramo kontakt. Njima sva ta tzv. „pravila“ ništa ne znače. Psima, kao izuzetno društvenim životinjama, znači razumevanje i poverenje, znači im naše usmeravanje, znači im da uče i da se igraju, znači im da izvršavaju zadatke i da budu nagrađeni za to, znači im da budu lepo vaspitani i da znaju svoje granice.

……Psi nisu pripitomljeni vukovi . Oni su, danas, toliko daleko odmakli od svog pretka, koliko i mi od svog. Mi smo potekli od primata, a psi od vukova…..Ali da li se danas ophodimo prema modernom čoveku, kao da je još uvek na evolutivnom stadijumu primata? Ne! Zašto se onda prema psu ophodimo kao da je još uvek vuk? Pas je jednostavno – pas!

Dunja Kovač , DVM, CCA
Reference :
Barry Eaton, DipCABT – “A dog is a dog…”
Barry Eaton, DipCABT – “Dominance – Fact or Fiction?”
Dr. Sophia Yin, DVM, MS – “ The Dominance Controversy “
Cory Cordes, Animal Behavior Technologist – “ The Secret To Animal Training: Behavior Science, It’s Real”